Mirisi roštilja. Ukusi roštilja. Sočnost roštilja. Da…znamo da je meso sa roštilja najukusnije, isto tako znamo da su mirisi mesa sa roštilja najintenzivniji za vreme zimskih praznika. Jednostavno, ima nešto u toj prazničnoj atmosferi koja nas nosi kroz ceo decembar i mirisima roštilja koji se tako dobro slažu sa hladnim, zimskim danima.
Ne postoji jelo koje toliko definiše srpsku kuhinju od roštilja. A u prazničnim danima, pogotovo. Mirisi roštilja protežu se ulicama glavnog grada, stižu nam sa kioska brze hrane, javljaju se iz restorana i domova. U decembru im se prosto prepuštamo i odazivamo se na njihov poziv bez trunke griže savesti. Jer, kada su praznici, gladnom stomaku je sve dopušteno.
Ali, pre svega moramo da razjasnimo jednu stvar – blago pečenje mesa nije roštilj o kakvom mi ovde pričamo – bar nije u tradicionalnom smislu te reči. Umetnost pečenja mesa na roštilju ogleda se u tehnikama pripreme mesa na visokim temperaturama, čak na otvorenoj vatri, koje rezultiraju jedinstvenim ukusom mesa. Taj intenzivni ukus predstavlja kombinaciju dima, puštenih sokova mesa u toku pripreme, masnoće mesa i svih začina koje kuvari koriste.
Sav taj roštilj – Mesno blago sa Kariba
Od kako je vatre, meso se peče preko nje!
Sama istorija roštiljanja mesa vodi do kamenog doba kada su prvi ljudi izmislili vatru, a sa njom i način pripreme mesa – pečenjem. Prema jednoj teoriji, grupa prvih ljudi je nakon susretanja sa leševima životinja koje su izgorele u šumskom požaru, isprobala meso životinja i tako shvatila da vatra čini meso sočnijim. Naravno, ni za ovu teoriju kao ni za teoriju kada su prvi ljudi naučili da pripremaju hranu, nema antropoloških dokaza. Neki kažu da se to desilo pre 2 miliona godina, neki tvrde da su prvi ljudi naučili da pripremaju hranu pre 300,000 godina. Ali jedno je sigurno, a to da su prvi ljudi svakako zaslužni za sam pojam roštilja ali ne i za njegovu popularizaciju.
Kada su prvi španski osvajači stigli u Novi svet, tamo su se susreli sa nesebičnim ljudima sa Kariba koji su pripremali meso na suncu. To je univerzalan i vekovima star metod pripreme mesa. Medjutim, problem sa kojim su se suočavali jeste da se meso, od predugog stajanja na suncu, pokvari i inficira, te je tako bilo i nemoguće jesti ga. Kako bi oterali bube koje su bile zaslužne za inficiranje mesa, domoroci su palili male vatre, čiji bi dim rasterao bube. Preko vatre su stavljali rešetke sa mesom čime su omogućili bezbedno pečenje, bez bojazni od infekcije.
Tradicija nam kaže da je upravo ova tehnika, poreklo pripreme mesa sa roštilja.
Sav taj roštilj – meso restorana Dash's kao kulinarski simbol nacije
Kada kažemo jelo sa roštilja, na šta prvo pomislite? Da li na sočnu pljeskavicu, prepunu aromatičnih sokova, serviranu sa pomfritom? Da li na čuvene, mirisne ćevape? Da li na bogatu, punjenu pljeskavicu, punjenu sa šunkom i kačkavaljem, serviranu sa mladim, toplim krompirićima? Da li na domaću, jaku kobasicu serviranu sa mladim krompirićima i senf umakom? Da li na gurmansku pljeskavicu (kačkavaj, šunka, slanina, ljuta paprika, servirana sa mladim krompirićima) ili na gurmanske uštipke (šunka, kačkavaj, slanina, ljuta paprika, servirani sa mladim krompirićima)?
Ako je i Vama teško da se odlučite, predlažemo Mešano meso, ćevapi, kobasica, uštipci, vešalica, pileći file, dimljena vešalica i mladi krompirići, uz koje ćete garantovano zadovoljiti gladan stomak.
Za sve ljubitelje mesa i svega što dobar mesni obrok predstavlja. Za sve nas koji duboko poštujemo sprsku kulturu koja je utemeljena na bogatom mesnom obroku. Za sve strance kojima je srpska kuhinja neodoljiva i jedinstvena. Za sve one pojedene pljeskavice, ćevape i kobasice. Za sav taj roštilj.
